САЈАМ КЊИГА И ГРАФИКЕ 2019 - Значење џокера, Владимир Пиштало

О овој књизи у тексту „Књига о смеху“ Ненад Шапоња је написао:
„Пред нама је још једна од оних чаробних књига Владимира Пиштала. У њој су тајне „увек занимљивије од објашњења”, а објашњења су таква да дижу тајну на наредни ниво до кога тек треба стићи. Наиме, нова Пишталова књига, писана у тананим регистрима између есеја и приче, јесте својеврсна књига у славу смеха, колико и есеја.

„Шта је есеј?” пита се аутор на самом почетку, и одмах одговара: „Мишљење.” А средство мишљења је смех. Тим „најкраћим растојањем између људи” овде се најотвореније разоткрива логика Пишталове поетике. Смех је чак уткан, и о сурову причу о Мостару, Пишталовом том личном Маконду, и о његовом срушеном и наново саграђеном мосту.

Уз помоћ својеврсног књижевног огледала, уз велики уплив нематеријалног, уз ванстандардно познавање неких од кључних и истовремено затамњених тачака и српске и америчке културе, Пиштало у овој књизи гради брижљиву композицију од есеја о тотално различитим егзистенцијалним стварима и културним појавама. Открива нам чињенице које стоје иза видљивих обриса двају култура. Исписује текстове након којих и ми у Србији можемо да разумемо Америку, дубљу од наших представа и стереотипа о њој.

А ту америчку супстанцу у овој књизи видимо кроз нова и дубинска осветљења личности попут нашег Чарлса Симића, чију књижевну и личну судбину можемо препознати и као можда најчудноватији огранак „српске Америке“, те нама знаних Марка Твена, Абрахама Линколна или Чарлија Чаплина, али и људи скоро непознатих нашем читаоцу, а важних за разумевање онога што Америка суштински јесте, попут Џона Мјуера и Хенри Луиса Менкена.

С једне стране, читајући ову књигу примамо дубинска сазнања о овом континенту, или метафори, шта год да је, а с друге, пратимо суптилну повест распада Југославије, у сасвим ведром омажу тим страшним годинама. „Оживљено препричавање“ једне старе књиге о онанији јесте јасна прича и о политичком систему бивше Југославије, земље у којој су очеви-људождери прождирали перцепцију своје деце.

С ове стране огледала, прича о Кораксу је прича о српском Менкену, а на њу се настављају разни бедекери, од водича кроз хипнотичне халуцинације једног Зографа, па до оног који прати социокултурни миље некадашње Југославије и њене регалске књижевности, миље „земље која је своју истину учинила тешко разумљивом“.

Кроз радове појединих уметника, Пиштало као да одређује географију ова два друштва. У том мору различитих светова, он читаоца скоро неочекивано води и до света рекламе. Реклама је простор у коме се овај аутор игра са свим и свачим, то је пут кроз идеје и језичке контексте уоквирен утилитарним захтевом за допадањем.

Писани у перспективама од Џокера до Хермеса, тих богова нашег времена, и Диониса, бога претеривања, дубљег од сна, ови Пишталови распричани есеји, сви одреда усмерени против пропаганде, тих „вођених запажања“, откривају нам смех, не само као црвену нит композиције ове књиге, већ и као црвену нит наших живота.

Као свака права књига, и „Значење џокера“ нам, у ово располућено време пост-истина, сведочи собом као претходном истином. У нашем свету, у коме се највећа моћ ипак постиже смехом.“
У програму учествују Владимир Пиштало и Ненад Шапоња.