Календар свих културних дешавања у граду

НЕГРИ или Љубов ко сочеловеком својим

НАЂЕНО У ПРЕВОДУ
Овај комад,написан 1821. године, изводи се први пут. Можда су Јоакимовим саљудима теме колонијализма, империјализма и ропства биле далеке и апстрактне; сам термин негри аутор објашњава читаоцима, као да га, заправо, уводи у српски језик. Данас је, међутим, јасно да комплексни односи Истока и Запада (еуфемизам за дугу историју тлачења, лицемерја и страха) итекако утичу на живот сваког становника планете. Мада кажу да је ропство искорењена појава, још увек виђамо односе засноване на експлоатацији и репресији, или чак активно учествујемо у њима: у својој држави, на радним местима (у позориштима као и у фабрикама), најзад у породицама, основним ћелијама патријархалног друштва.

Пројекција филма „Шаулов син"

Два дана у животу Саула Аусландера, мађарског логораша, који ради као члан специјалног тима који уклања тела убијених логораша у једном од крематоријума Аушвица. Откривши тело дечака кога сматра за свог сина, покушава немогуће, да спасе тело од кремирања, пронађе рабина и достојно га сахрани. Иако ће и њихов тим бити сваког тренутка ликвидиран, шаул се окреће од преживелих и њихових планова за отпор, како би спасао остатке сина о коме никад није водио рачуна док је био жив.

Кинотека уторком “La vie de boheme”

Посетиоци Дома омладине сваког уторка могу да присуствују пројекцији и разговору о приказаном филму. Аки Каурисмаки је редитељ коме смо посветили март месец.
Улаз на све пројекције је слободан.

„Вања“

Реч редитеља:
Представа ,,Вања" говори о идејама, о томе како се одрасли људи и деца осећају када их добију и како са њима треба поступати. И коначно, о томе шта се с идејама на крају ради, чему оне служе. Шта радиш кад имаш идеју, посебно ако је твоја идеја необична, можда чак мало луцкаста? Да ли треба да је сакријеш, напустиш или побегнеш од ње? Шта ако се бојиш да ће јој се други смејати? Представа има за циљ да помогне деци да препознају своје идеје, како да се односе према њима, како да их претворе у нешто стварно, да развију самопоуздање и самопоштовање. Све око нас једном је била нечија идеја. Понекад се наизглед безазлене мисли могу претворити у нешто велико, сјајно, храбро и паметно, ма колико са на почетку чинило тешко или немогуће.

Промоција књиге Катарине Карамијалковић - Knjige s posvetom u ličnoj biblioteci prof. dr Svetozara Stojanovića

Филозоф и етичар, универзитетски професор, научник, активиста, мислилац, човек особитог личног морала – Светозар Стојановић (1931-2010) прешао је дуг пут од Крагујевца, у коме је рођен, преко Београда, до Велике Британије, Америке, Немачке, Аустрије, Индије. Био је један од ретких интелектуалаца Западног Балкана чија се реч и хиљадама километара далеко од њега с пажњом ослушкивала и с разлогом уважавала.

Ко нема у вугла, гугла

РЕЧ ПИСЦА

Кад ме пријатељ питао ”Могу ли замислити дан без мобитела и друштвених мрежа?”, схватила сам, нажалост, да је одговор ”Јако тешко”. Тог тренутка је и настала идеја за ову представу. Јунаку ове приче, Филипу, догоди се управо то – да игром случаја остане без свог мобитела, а да дан буде још чуднији, он упознаје Ану, вршњакињу којa није на нити једној друштвеној мрежи, умјесто игрица чита књиге и нема паметни телефон него стару ”циглу”. Што се догоди кад се двоје таквих вршњака сусретне и је ли тај паметни телефон доиста паметнији од нас? Колико нас мобител заправо спутава у комуникацији с другим људима, само су нека од питања којима се бавим у овом тексту.

Међународни дан поезије - отворени микрофон

Први дан пролећа и Међународни дан поезије се у Студентском културном центру Крагујевац већ тринаести пут заредом обележава поетском светковином на коју су позвани сви који пишу, рецитују или просто воле поезију.

Позивамо све посленике писане речи, све песникиње и песнике, све ентузијасте, љубитеље и сањаче поезије да нам се придруже у прослављању духа, љубави и пролећа, речју живота и поезије.

„Хор 'бечких' дечака“

У животу сваког нашег човека постоји онај тренутак очаја када у самоодбрани посегне за најбољим у себи, хумором. Тада се шалимо на рачун сопственог живота, смејемо се свим својим моћима, немоћима, успесима и неуспесима.Комедија „Хор „бечких дечака“ је прича о нашим људима који сањају будућност, а боре се за садашњост.Моћно оружје им је ведрина и оптимизам. То је посебна категорија српске духовитости и шала на рачун сопственог менталитета, због које ова представа може да се назове и „генетска комедија“.Радња се догађа у сред једног подрума у Бечу, без прозора и дневног светла. Ту је један кревет, један ТВ на издисају и неколико пацова…

Концерт школе модерне музике „Октава“

Школа у којој ћете научити шта је музика, у којој ћете научити да свирате и која ће промовисати ваш рад, посвећеност и таленат.

Тачка - представа

Тачка - представа

Премијера представе Савременог позоришта ,,Нација”

Премијера представе "Нација" , Савременог позоришта Крагујевац, професионалне сцене Дома омладине, по мотивима драме Семјуела Бекета "Чекајући Годоа".

„Шарено дрво“

Представа инспирисана је еукалиптусом дугиних боја: дрветом чије је стабло толико разнобојно да делује као да је офарбано. Ова биљка својом лепотом као да спаја природу и уметност и подсећа нас на суштинску везу те две сфере које су традиционалним поделама неправдано раздвојене.

Боинг, боинг

Марк Камолети

БОИНГ БОИНГ

Представа Савременог позоришта ,,Нација“

Представа "Нација" , Савременог позоришта Крагујевац, професионалне сцене Дома омладине, по мотивима драме Семјуела Бекета "Чекајући Годоа".

Представа Савременог позоришта ,,Нација“

Представа "Нација" Савременог позоришта Крагујевац, професионалне сцене Дома омладине, по мотивима драме Семјуела Бекета "Чекајући Годоа".

Представа Савременог позоришта ,,Нација“

Представа "Нација" Савременог позоришта Крагујевац, професионалне сцене Дома омладине, по мотивима драме Семјуела Бекета "Чекајући Годоа".

Лимунација - Народно позориште Ниш

Лимунација није Сремчева прича о учитељу који долази у забито село пун готових фраза европске социјалдемократије и парола наше деветнаестовековне агитације и демагогије, већ Ковачевићева поразна слика наших нарави и обичаја који се простиру до данашњих дана. Будући да стално опада поверење у институције, нови народни трибуни имају циљ да народне жеље проведу у извршну власт. Они су ту да би некоме „улепшали дан“, како је то поручивао сугестивни херој у филму Прљави Хари.

ВЕЧЕ РУСКИХ ПЕСАМА И АРИЈА

Сопран Ксенија Миленковић и пијанисткиња Наталија Петровић публици ће се представити музиком руских аутора.

Отварање изложбе „Књига дежурстава“ Марије Коњикушић

Изложбу ће отворити Марија Бацкић, историчарка уметности.

„Радови Марије Коњикушић, младе уметнице и историчарке уметности из Београда, настали су као резултат трогодишњег узастопног учешћа у уметничкој колонији у селу Градац у Рашкој. Током летњег периода, колонија окупља уметнике различитих генерација и поетско-стваралачких опредељења са циљем да у специфичном стваралачком амбијенту – просторије сеоске основне школе – индивидуално и/или колективно реализују радове ослобођени строгог тематског оквира.

Кинотека уторком “Le havre”

Посетиоци Дома омладине сваког уторка могу да присуствују пројекцији и разговору о приказаном филму. Аки Каурисмаки је редитељ коме смо посветили март месец.
Улаз на све пројекције је слободан.

„Кроки и пријатељи“

Кроки је крокодил, који живи у кућици на ивици шуме. Његови пријатељи Тине, зец, Мица, веверица, Павле, дивља свиња, и Урша, сова, често га посећују.
Кроки није обичан крокодил, он не воли пливање у реци, воли слаткише и чоколаду и сакупља старе ствари.
"Кроки и пријатељи“ је прича о пријатељству и односу према стварима и природи. Она открива нежне односе и искрена осећања. Видећемо како ће се Кроки осећати у тренутку када помисли да су пријатељи заборавили на његов рођендан.

Представљање књиге „Косовска крв" Пола Поланског

Пол Полански је светски песник америчког порекла, са шпанским држављанством и адресом у Србији. До сада је објавио 27 књига, од чега 18 песничких наслова. Рођен је 1942. Године у Ајови, од 1963. Године живи у Европи, а од 2006. године у Србији.

Црни дани

Сценски приказ поводом обележавања 20 година од НАТО агресије на СР Југославију.

„Идеална половина“

“Идеална половина” је урнебесна комедија о четворо људи који, у жељи да пронађу себе, свако у свом животном добу, упадају у неочекиване ситуације из којих морају да се чупају како знају и умеју.

„Шампиони“

„Шампиони“ су типичан “реунион” комад, слатко-горка трагикомична прича о неколико старих пријатеља, који при поновном окупљању и прослави кошаркашке титуле освојене у младости, откривају неке горке истине о себи и потезима које су вукли у прошлости.
Смештен у мали град у Србији данас, комад скенира и вивисецира наше друштво од деведесетих до данас.

Отац

АУГУСТ СТРИНДБЕРГ

ОТАЦ

Режија Марко Мисирача

Концерт бенда „ZAA“

Концертом крушевачког бенда ZAA наставља се овогодишња Арсенализација, серија концерта који најављују Арсенал фест. Циљ програма је даља популаризација “Арсенал фест-а“, који је по свим досадашњим показатељима оцењен као главни културни догађај у Kрагујевцу и један од најважнијих у Србији, али и анимирање циљних група посетилаца, а пре свега младих људи из Kрагујевца и ширег региона.

Улаз слободан.

„Црвенкапа и збуњени вук“

Ова весела савремена бајка је прича у којој је све изокренуто у односу на сарджај познате бајке "Црвенкапа". Сновиђење несташног и радозналог дечака Вучка уводи нас у причу о вуку, "звери" која је представљена као несрећно, запостављено и прогањано биће. Он је у првом делу бајке заиста збуњен, јер је нашао себе у улози Вука. Он конструише околности о којима прича (да је дошао из зоолошког врта) и труди се да та његова прича буде уверљива, као уосталом и свако казивање које је у реалности мање вероватно.

Представа Драмског студија „Creeps“

Позоришна представа "Creeps" по тексту Lutz Hubnera, у режији Братислава Јанковића. У представи играју: Јелена Анђелковић, Милица Јововић, Милица Вранеш и Нађа Петухов.
Костим: Ана Колбјанова
Графичко обликовање: Дејан Петровић
Улаз: 100дин

НЕГРИ или Љубов ко сочеловеком својим

НАЂЕНО У ПРЕВОДУ
Овај комад,написан 1821. године, изводи се први пут. Можда су Јоакимовим саљудима теме колонијализма, империјализма и ропства биле далеке и апстрактне; сам термин негри аутор објашњава читаоцима, као да га, заправо, уводи у српски језик. Данас је, међутим, јасно да комплексни односи Истока и Запада (еуфемизам за дугу историју тлачења, лицемерја и страха) итекако утичу на живот сваког становника планете. Мада кажу да је ропство искорењена појава, још увек виђамо односе засноване на експлоатацији и репресији, или чак активно учествујемо у њима: у својој држави, на радним местима (у позориштима као и у фабрикама), најзад у породицама, основним ћелијама патријархалног друштва.

Јуриј Шишкин хармоника

Јуриј Васиљевич Шишкин рођен је 24.08.1963. године у Азову (Ростовска област) и заслужни је уметник Русије, лауреат међународних такмичења и солиста Ростовске државне филхармоније.

Концерт пијанисте Небојше Максимовића

На априлском концерту сезоне Convivium Musicum '19, крагујевачка публика ће имати прилику да чује истакнутог домаћег пијанисту Небојшу Максимовића.

Концерт Мико Лукоме - хармоника

Мајски концерт сезоне Convivium Musicum '19 резервисан је за крагујевчанима добро познат и вољен звук хармонике. У Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије, у понедељак 20. маја, наступиће фински уметник Мико Луома.

Изложба уља крагујевачког сликара Милоша Сарића

Крагујевачки сликар Милош Сарић, новим циклусом слика које ће бити изложене у Малом ликовном салону Народног музеја, излази из устаљених оквира, што се мотива тиче. У основи његовог ликовног израза и даље је експресионизам, али је уместо урбаних целина, које су предходно биле у средишту његове пажње, морско пространство постало предмет његових интересовања, Уметник нам се приказује као сликар атмосфере, док на уљима велича моћ и снагу природе. Сам мотив и приступ теми, буде сећање на старе мајсторе и позивају на поређење са њима.

Информације

Адреса интернет редакције:
Др Зорана Ђинђића 10/3
34000 Крагујевац
Србија

Телефон: 034/208-874 
Електронска пошта: urednik@kulturakg.com