ДАН КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

19:30 Изложба Јелене Јањатовић „Од скице до сцене“
20:00 Додела Статуете и Прстена са ликом Јоакима Вујића;
Додела Годишњих награда.
20:15 Премијера представе „Негри“ по тексту Јоакима Вујића у режији Анђелке Николић

Јоаким Вујић
"Негри"
Режија: Анђелка Николић

Сценски говор: др Дејан Средојевић
Сценски покрет: Исидора Станишић
Музика: Драгослав Танасковић
Сценографија: Ана Колбјанова
Костим: Јелена Јањатовић

-НЕГРИ
или ЉУБОВ КО СОЧЕЛОВЕКОМ СВОЈИМ
-ЦРНЦИ (НИГЕРИ, АФРО-АМЕРИКАНЦИ...)
или ЉУБАВ ПРЕМА ДРУГОМ ЧОВЕКУ (ПРЕМА ОНОМ КОЈИ ДЕЛИ МОЈУ ЉУДСКУ СИТУАЦИЈУ)

ПОЗОРИШНИ КОМАД У ТРИ ЧИНА ЈОАКИМА ВУЈИЋА НАМЕЊЕН ЈАВНОМ ИЗВОЂЕЊУ

ЛИЦА:
Лорд Стафорд - НИКОЛА МИЛОЈЕВИЋ
Џон - ИВАН ВИДОСАВЉЕВИЋ
Берингтон - ПЕТАР ЛУКИЋ
Блинерт - НЕНАД ВУЛЕВИЋ
Ксантилалва - ЗДРАВКО МАЛЕТИЋ
Накир - ЧЕДОМИР ШТАЈН
Сули - ИСИДОРА РАЈКОВИЋ
Квирли - ДУШАН СТАНИКИЋ

Овај комад,1821.године, изводи се први пут. Можда су Јоакимовим саљудима теме колонијализма, империјализма и ропства биле далеке и апстрактне; сам термин негри аутор објашњава читаоцима, као да га, заправо, уводи у српски језик. Данас је, међутим, јасно да комплексни односи Истока и Запада (еуфемизам за дугу историју тлачења, лицемерја и страха) , итекако утичу на живот сваког становника планете. Мада кажу да је ропство искорењена појава, још увек виђамо односе засновани на експлоатацији и репресији, или чак активно учествујемо у њима: у својој држави, на радним местима (у позориштима као и у фабрикама), најзад у породицама, основним ћелијама патријархалног друштва.
„Человечност“ енглеског лорда, који наступа хумано у појединачном случају, а пренебрегава чињеницу да је сам главни стожер и профитер нехуманог система, представља драмски занимљив парадокс који овај лик доводи у везу са фундаменталним лицемерјем нашег доба. Није лицемерна само корпорација које се заклања иза друштвено одговорног пословања, него сам лицемерна и ја, кад се за тренутак осетим боље јер сам однела стару одећу у Свратиште за децу. „ЗАДРЖИТЕ СВОЈ СИТНИШ – ЈА ЖЕЛИМ ПРОМЕНУ“, лепо пише на графиту на Дому омладине у Крагујевцу.
А. Николић