Академици у делима Николе Јанковића

Народни музеј у Крагујевцу представиће репрезентативну изложбу скулптура „Академици у делима Николе Јанковића“, у периоду од 12. децембра 2020. до 12. марта2021. године у Галерији Николе Коке Јанковића. У складу са актуелним мерама противепидемије SARS COVID-19 званичног отварања неће бити. Галерија је отворена заиндивидуалне посете, и то за не више од петоро људи истовремено уз обавезно држањедистанце од 2м, ношење заштитних маски и коришћење дезинфекционих средстава.

Прва годишњица рада Галерије Николе Коке Јанковића, у којој је од ове годинесмештен и Центар Српске академије наука и уметности у Крагујевцу, биће обележенанесвакидашњoм „изложбом на отвореном“. Овим концептом предвиђено је да дела будупостављена у стакленом анексу Галерије како би публика могла да ужива у експонатима и изван галеријског простора. Садржај изложбе биће доступaн online, на званичном сајту Галерије Николе Коке Јанковића и на друштвеним мрежама. Овом приликом нешто вишео поставци говориће др ум. Здравко Јоксимовић, професор Факултета ликовних уметностиу Београду, и ауторка поставке Катарина Бабић, виши кустос – историчар уметности.

Уметничка дела академика Николе Коке Јанковића свој нови живот отпочела су уновоизграђеном архитектонском здању у његовом родном Крагујевцу. Јанковић је биоједан од најзначајнијих представника реалистичког приступа у југословенској скулптурипосле 1950. године. Током седам деценија дугог уметниковог стваралачког века његоваекспресија кретала се од миметичког, преко аналитичко-синтетичког до модерног изразакоји су се међусобно преплитали најчешће без јасних граница. Према многим оценамаЈанковић важи за једног од највећих портретиста 20. века. Овом приликом биће изложенодесет скулптура из збирке Легата Николе Коке Јанковића, од којих ће нека однајзначајнијих остварења по први пут бити презентована крагујевачкој публици попутпортрета Бранислава Нушића, Владе Величковића, Михаила Валтровића, ТихомираОстојића, Иве Андрића, Јована Цвијића и Милутина Миланковића. Ови портрети крећу сеу широком спектру од сензуалних до десензибилизованих и геометризованих плоха, одпревише углачаних до експресивних површина, све у циљу приказивања природе моделаи њихових емотивних стања.