„Знаш чега сам се сетила?“ - Марија Урошевић

Суштина скулптуре? Ситуација за сваког отворених чула: помицање нашег погледа или, исто тако, нашег тела и осећаја около датог места. Структура облика, и видом, и додиром је и дата ситуација временске садашњости. Физички простор заузет уметничким делом није константа, свако историјско време нанесе понешто друкчије. Преобиље данашњице то додатно наслојава, меморија се увећава, ма како се људска врста еволуцијом, али и предањима наслојава у понављањима од свог миленијумског послања. У дати свет и његова окриља. Из којих се исто тако изненађујуће па и снажно излази.

Динамика заустављености које скулпторско уметничко дело проноси, отвориво је ка извесности замишљања, према менталном статусу или спознаји душевног стања, које је уједно и бестежинска драма опажања. Ма како установљена у прошлости либералних ослобађања, таква уметност јесте, по Росалинд Е. Краусс дефинисана у сферу ‘проширеног поља’ и за скулптуру или тродимензионално место бива истовремени сензорни унос изненађења. Није без разлога место праве уметничке акције, протока и виталних трагова и простор мистерије, који се налази на ивици логички објашњиве научности наших опажања, кроз интензивно упуштање ка дубини. Марија Урошевић ствара у формама које откривају такво понирање и постају, са становишта неуронауке биолошки захват скулпторског амбијента. Пренос ‘Велике плаве мреже’ тај, по ауторки, изглед неуралних рачвања и синапси мозга захваћеног неуро обољењем, истовремено је анамнеза флуктуације и допринос новој, просторно временској архитектури свести. И помицању из ње.

Никола Шуица

Марија Урошевић рођена је 20. априла 1990. у Параћину, а одрасла у Церовцу код Смедеревске Паланке. Дизајн индустријских производа на Београдској политехници дипломирала је 2016. године. Основне студије вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду завршила је 2017. а мастер студије 2019. године, у класи Мрђана Бајића и Радоша Антонијевића.
У свом уметничком раду, првенствено кроз скулптуру, истражује односе микро и макро света око себе као и начине њиховог повезивања. У последњем периоду рада бави се феноменом сећања. Испитује смерове памћења, као и то колико је сећање варљиво. Живи и ради у Београду.

Излагала је на више групних изложби међу којима се издваја Пролећна изложба ”Где будућност почиње“ у уметничком павиљону Цвијета Зузорић 2020. године.