Изложба фотографија „Тиха места“, Ивана Арсенијевића

ИванАрсенијевић рођен је 1972. године уКрагујевцу. Дипломирао на Академији уметности БК у Београду, одсек фотографијау класи професора Милана Алексића. Школу Југословенског института зановинарство у Београду, одсек ТВ продукција, завршио 1994. године. Тренутно напостдипломским студијама на Факултету организационих наука у Београду, смерОдноси с јавношћу и мултимедијалне комуникације. Ради као уредник ликовног ифилмског програма СКЦ Крагујевац.

Реализовао већи број самосталних и групних изложби у земљи ииностранству. У свом раду бави се питањем урбаних простора и идентитетапојединца у њима. Био је члан жирија за доделу награде Димитрије Башичевић Мангелосза 2014. и 2015 годину; члан стручног жирија Новембарског салона визуелнихуметности у Краљеву 2012. и 2014-2017. године, као и стручног жирија XIXПролећног анала у Чачку. Био је члан међународног жирија 16. фестивалаанимираног филма Балканима, Београд, 2019.Уредник је неколико фотомонографија: Догађање народа, аутораНебојше Радосављевића, монографије Emir Kusturica & No Smoking Orchestra 10years, Драган Пешић - фотографије. Кустоски реализовао неколико пројеката - Уиме народа, фотографије Предрага Михајиловића; 10+ Избор из колекције ГалеријеСКЦ Крагујевац; Реструктура од центра ка центру, Ремонт Београд; Emir Kusturica& No Smoking Orchestra 10 years - фотографије Драгана Теодоровића (Националнимузеј кинематрографије, Лођ, Српски културни центар Париз, Галерија Dea Orh, Праг);Избор из колекције Галерије СКЦ 2015-2016.Учесник је фотографске колоније Дислокације - 2016. године,кустоси Маида Груден и Мара Прохаска. Његов рад представљен је у књигама: TheHistory of European Photography 1970-2000, Produced by Central European Houseof Photography; Фото-Форум, разговори о фотографији, Дом културе Студентскиград, Београд. Радови му се налазе у збирци Народног музејау Крагујевцу - Откуп уметничких дела Министарства културе и информисања Србије,2016. као и Колекцији Центра за фотографију, Београд иКолекцији фотографске колоније Дислокације.
У серији радова под називом „Тиха места“ Иван Арсенијевић приказује историју садашњости, позивајући се како сам истиче, на тезу Зигмунда Баумана[1]о флуидној површини савременог друштва: „флуидни живот, баш као и флуидно модерно друштво, не могу задржати исти облик, нити правац“. Аутор на својим фотографијама истражује свакодневицу, све њене променљиве регистре, као суспензију опипљивог, реалног, ефемерног света. То су тиха места, интимнеперцепције простора и времена, присуства и одсуства. Наизглед хладни замрзнутикадрови, филигрански чисти у композицији, скоро идилични у својојједноставности и контемплацији, реферирају на тему идентитета у контексту свеопште нестабилности. ....Наиме, иза Арсенијевићеве тишине, врло сугестивно и вишезначно, проговара турбулентна, ризоматична данашњица. Она је смештена у изабраном фрагменту простора или детаља, попут цитата, изван категорија прошлости и будућности, онако како је и Сонтагова[1] ,означила фотографију. Аутор, у једном таквом визуелном цитату, врло промишљенобира мотиве и конструише атмосферу својих фотографија, јер „флуидни живот дајеспољном свету, и заправо свему што није део сопства, једну примарну, доминантнувредност“[

Изложбу ће отворити Историчар уметности Сузана Новчић, музејски саветник из Народног музеја у Краљеву.