Представа Савременог позоришта „Нација“

Реч редитеља:
У својој књизи ''Зашто је Бекетова драма ''Чекајући Годоа'' била толико популарна међу затвореницима'' Дидарул Ислам написао је: ''У мензи затвора Сен Квентин, 19. новембра 1957. године, организована је позоришна представа за затворенике. Чланови трупе ''Глумачка радионица'' из Сан Франциска извели су комад ''Чекајући Годоа''. Директор трупе сећа се да је ту било око 1500 затвореника и да је за време представе владала апсолутна тишина. На крају поздрављени су врисцима, повицима и највећим аплаузом који су икада добили''

За ову књигу и цитат сазнао сам касно да би ми помогли у раду на представи ''Нација'', али на време да схватим да сам на правом путу. Заправо, од прве идеје о представи знао сам да је правим за својеврсне затворенике, али са битном разликом да су ови затвореници смисао занемарили, а није им одузет. Читајући драму ''Чекајући Годоа'' имао сам проблем да схватим сваку Бекетову реченицу. Мислим да и даље не схватам сваку, али никада нисам имао проблем да разумем одакле те реченице долазе. У једном моменту у драми Владимир каже: ''Опкорачене над гробом тешко се порађају. Гробокопач из раке завлачи кљешта да олакша порођај. Ваздух је испуњен нашим крицима. Али навика је велики анестетик.'' Околности због којих је настао апсурдизам, ми поново (или и даље) живимо. Чинећи причу локалном, одвојили смо се од драме ''Чекајући Годоа'' и почели да користимо сегменте и мотиве из дистопијских романа. Желео сам причу о два пријатеља који и поред репресије система и даље не налазе у себи снагу да нешто промене и настала је ''Нација'' – дистопијска прича о пријатељима који на гробљу књига чекају смисао.

Концепт и режија: Милош Миловановић
Играју: Ђорђе Ђоковић
Братислав Јанковић
Костим и ликовни дизајн: Анна Колбјанова
Композитор: Драгослав Танасковић
Графичко обликовање: Дејан Петровић
Израда сценографије: Саша Ђорђевић
Страхиња Ђорђевић
Израда костима: Мирјана Допуђа

Карте у продаји у Дому омладине
Цена: 300 дин.